U jednoj zemlji dalekoj, behu to carobna vremena, Vladase jedna kraljica, beskraj joj bese granica. Imase srce posebno, mada to nije ni slutila, U
[instrumental]
Mozda jednom, kad dani prodju svi, Shvatis gde smo sada mi. Da li nas priroda obmanjuje I sve je igra Ili smo, ipak, deo nje? Zasto svaka prica
Jos uvek ja secam se, tih godina lutasmo bezbrizno mi Pod zvezdama iz sazvezdja nase mladosti. I secam se osmeha tvog, ociju tugu sto odase ti, I
Koliko puta zelis reci da je kraj, Da vise ne mozes da slusas sta ti govore. Zivot je kratak, vreme brzo prolazi, Uzvrati udarce, jer kasno je za
Neonske noci, neki prazni pogledi. Cudne misli sakrivam, Grad je hladan kada ostanes sam... Kratak je dah, Sve veci je strah sto se budi. Sve nestaje
Hladno je, na ivici stojim sam, brojim korake Koji me vode ka dnu Sunce je vec odavno zaslo, sa neba zvezde nestaju, Ostaje samo mrak... Dajte mi
Sva proslost sa samo nemo odzvanja, Budi bleda secanja iz detinjstva. Plast tame kad svaku nadu pokriva Iz proslosti naviru likovi, Zovu me, kazu
Gde reci gube snagu, nestaju, Pocinje muzika. Oblik mi novi daje, zove me, Bezim od stvarnosti... Otvaram svetove, Nose me ruke novih zanosa, Vode
Hiljade godina u carstvu peska vreba tajna skrivena. Zvezdane noci jos uvek pamte kletvu, krv je prolivena... "Nek vecno tama zagrli onog sto grob
